Otvaranje trećeg oka

Otvaranje treceg oka Mehanicki svet u kome najvecma i obitavamo jeste svet ukocenosti. Ukocenost se u njemu ne samo stalno proizvodi nego se, na sav glas, ujedno i slavi. Otuda oko nas mnogo toga odise mrtvilom: od poslusne dece u kojima je ubijena radoznalost, pa do pateticnih Voda koji izbacenih i stisnutih vilica seju demagogiju protkanu mrznjom. No, to je tako samo u uskom, povrsnom sloju realnosti.
Sloju koji se odrzava nizom pritisaka: od onih spoljasnjih, sociokulturalnih, koji se manifestuju u vidu raznih vidova nasilja, pa do onih unutrasnjih, nekad veoma cenjenih, koji se iskazuju citavim spletom blokada u vidu karakternog oklopa. Ispod svega toga, pak, buja zivot, prepoznatljiv po svojoj stalnoj teznji za pulsiranjem. Premda se mnogo cime, u okviru vladajuceg oblika postojanja, zivotno pulsiranje suzbija i potiskuje, ono je, kao jedan od osnovnih izraza univerzuma, neponistivo.
Ponegde se njime morala pomiriti cak i danasnja mehanisticka nauka. Gotovo polulegalno, naime, u okviru hronobiologije, longitudinalni tip pulsiranja proucavaju ortodoksni naucnici. U uskom naucnom krugu, zatim, posto je Alain Aspect (testirajuci Bellovu teoremu) utvrdio da foton blizanac "zna" sta se dogada sa njegovim parom te da sledi njegovo ponasanje, prihvacena je i mogucnost transverzalne pulsacije.
Jedan bitan vid pulsiranja, medutim, ostao je i dalje pod embargom nadleznosti. To je - tranjdimenzionalno pulsiranje; pulsiranje u okviru koga se osciluje izmedu sveta fenomena i, na primer, sveta noumenona. U knjizi "Otvaranje treceg oka", Dr Douglas Baker ukazuje upravo na mogucnost transaimenzionalne pulsacije. Trece je oko, medutim, samo "kanal" kome je autor posvetio najvise prostora. U isto vreme, on ukazuje da ima jos dosta drugih kovitlaca energije kojima covek moze krenuti ka drugim dimenzijama.
U knjizi "Otvaranje treceg oka", naime, covek slovi tek kao embrion, a to znaci kao neki polu-formirani entitet u koga mnogi organi treba da se ispolje, a neki izgrade iz osnove. Ipak, optimizam Dr Bakera nije bez ogranicenja. Premda smatra da je sazrevanje coveka, odnosno, prosirivanje covekove svesnosti relativno pristupacno svim zainteresovanim pojedincima, tako nesto, po njemu, moze biti nedostizno kada je rec o covecanstvu.
Otuda, pred sumnjom da li ce se doba zrelosti ikada razliti ovom planetom, uputno je da imamo na umu da je ljudskom rodu vreme saveznik, te da covek, vec sada, raspolaze neslucenim mocima. Tako cemo bid u stanju da (ukoliko tako nesto zelimo) adekvatnije potpomognemo evolucioni otklon. Pomazuci cuvarima svoga roda.