Pčelarstvo za početnike

Celog zivota jurimo posao, a posao juri nas. Celog zivota nemamo unutrasnjeg mira, boreci se za bolje sutra, zaboravljajuci da nam je najpotrebnije bolje danas. Po ceo dan smo u brigama, brzini, razmisljanjima... Stres nas ubija nasom voljom. Svesno zanemarujemo clanove porodice, svesno nam je posao bitniji od svega, svesno malo spavamo, svesno malo odmaramo. Potpuno smo zaboravili da smo poljoprivredom poceli da se bavimo tek pre desetak hiljada godina, kao rasa.
Dotle smo bili slobodni, bili smo deo polja i planina, deo reka i potoka. Bilo nam je tesko, ali smo bili deo prirode. I samo uz nju nasa dusa moze biti spokojna. Ne uz automobile, kancelarije, nebodere... Ali, ko to nama da dokaze? Sve znamo, sve nam je poznato, ali i dalje radimo isto. Seticemo se mi nekada da smo gresili, ali uglavnom ce biti kasno za ispravljanje gresaka. Tada cemo imati novac, kuce, stanove, automobile...
ali necemo imati sebe. Ni snage da budemo svoji. Pcele? sta hoce jedini insekt koji proizvodi hranu za ljude? Kakve on ima veze sa nama? Veza je jednostavna. Pcelarenje je JEDINI nacin da spojimo nespojivo, civilizaciju i prirodu. Da se vratimo korenima. Zasto jedini?Zato sto ta mirna stvorenja uce coveka da zivi. Da jednostavno bude deo prirode. I nista vise. Jer, nista mu vise i ne treba. Dobar dak pred ovim uciteljima mora da kleci.
Ne samo da bi iskazao svoje postovanje, vec da bi ih pogledao u oci. Da ih vidi izbliza. Da pogleda tu neverovatnu posvecenost poslu, ali bez opterecenja i napetosti. Sve je mirno. Smireno. Umireno. Spokojno. Tiho... Tisina. O, kako nam je samo potrebna! Previse je tehnoloskih zvukova oko nas. A pcelinji zuk je prava tisina. Tisina prirode koja mnogo govori. Jer, kada pcele zuje, mi uzivamo. Slusamo ih, a ne cujemo ih.
Slusamo ih i ucimo kako ponovo biti deo prirode. Ne morate da mi verujete. Ko bi jos poverovao u bajke? Pametan covek. Da to niste, ne bi ovu knjigu ni drzali u rukama. Ko ne veruje u bajke, nije dete. A ko nije dete, nije covek. Knjiga o kojoj sa radoscu pisem, a vi cete je uskoro sa vise nego opravdanim ushicenjem citati, pravi je biser jednostavnog - najlepseg pisanja o pceli i pcelarenju. Ne o pcelarstvu.
Srpski jezik je mnogo lepsi da bi jedno ovako plemenito zanimanje nazivao takvom tvrdom recju. Vec o pcelarenju, reci umilnoj i svetoj. Autor je resio da vam ukrade srce i pre nego sto knjigu procitate do kraja. Da vas nauci da volite prirodu. Kad procitate ovu knjigu, prvo sto ce vam pasti na pamet jeste da nabavite jos jednu slicnu, obimniju i kompleksniju. Ali, kada sve druge knjige budete procitali, videcete da je autor u ovoj vec sve to napisao, samo vi niste odmah razumeli.
Pcelarenje je ljubav koja koristi posao da bi se ostvarila. Autor je tako napisao bukvalno sve, a u malo reci. Razloge za neke njegove tvrdnje spoznavacete polako, iz dana u dan, kako se budete druzili sa pcelama. Ako budete vredni i jako se zaljubite, vec za pet godina mozete znati sve sto je potrebno da znate o pcelama. I nemojte odmah da mislite o ekonomicnosti pcelarenja. Ne zato sto u pravoj ljubavi nema mesta za novac, jer kakva je to ljubav koja ne uzvraca, vec zato sto ce to dolaziti vremenom, lagano.
Nema uspesnih pcelara koji su poceli da cuvaju pcele zbog novaca. Zavolite vi prvo pcele, a kad ih zavolite, bice i novaca. A pcele su neodoljive, znam da cete ih zavoleti. Preporucujem vam samo jedan cilj, ako zelite da uspete. Budite najbolji pcelar!Na kraju, zelim vam isto sto i autor. Napravite stazu u svom pcelinjaku. Sve ostalo ce doci samo. Dr. med. Rodoljub Zivadinovic Predsednik Saveza pcelarskih organizacija Srbije